Onima koji nikad nisu imali problema s paničnim napadima, vjerojatno će biti strano pa čak i smiješno to što će pročitati…ako će! 🙂 Opraštam, i ja bih prije 10 godina iz neznanja jednako reagirala…
Uglavnom jeziv je osjećaj ležati u krevetu na nazovi boku, noću, probuđena iz sna, još sva pokočena od prethodnog položaja u kojem sam ležala nekoliko sati…u krevetu bez dignutih ograda, i lijeve i desne! A uhvati me panika od visine, širine…od pada…nikad ne znaš kada ni od čega!
Da rečem još, rupa s jedne strane kreveta, rupa s druge, taman tolika da se mogu uredno složiti na laminat! Ne moram ni govoriti da su se rupe, u mojim, od straha zaklopljenim očima, produbljivale svake sekunde! 🙁 Kako su se one više produbljivale, sve više je rasla i užarena kugla u mom trbuhu! Ona krhka sigurnost koju sam osjećala obujmivši svoj dugački jastuk, izgubila se u trenu, kad sam shvatila da mi izmiče iz ruke, a sa svakim, i najmanjim, pokretom mojih nogu sve je dalje od mene i bliže rubu kreveta! Ona goruća kugla iz mog trbuha, iznenada se sjurila ravno meni u grlo, u trenu sam bila sva okupana u znoju!
Razmišljala sam grčevito da li bi mi terapeut prije oprostio pad na nos ili na leđa!… Nijedan!!! Ta činjenica, iznenada me osvijestila: bolje da ne drhtim od straha sve dok ne padnem, teškom mukom ipak sam uključila svoj sopran ne bih li dozvala pomoć da mi dignu ogradu!
Nisam razmišljaka ni o pokrivanju, jer sam do jutra gorjela iznutra, ali dobila sam ga – protiv svoje volje!
Više me ne može uništiti nečije dosta mi je! Nisu me uništile ni tisuće mojih dosta mi je i ne mogu više, izgovorenih u sebi, izgovorenih radi sebe same, a najviše radi drugih!
Ja nisam sama odabrala naći se u stanju u kojem ću reći dosta mi je i ne mogu više, oni drugi koji tako govore jesu, sami su odabrali biti tu za takve koji će nekad i sami sebi reći dosta mi je!
I oprostite mi, vi drugi, oprostite mi što osjećam svoje tijelo, oprostite mi što osjećam bol, oprostite mi ako vas nekad upozorim na neki vaš postupak koji prouzroči bol, koji mi prouzroči spazam ili bilo kakav drugi problem, oprostite mi što moram na WC baš onda kad mi je sila, oprostite mi što ne mogu srkati vodu iz čaše, i ne mogu piti ako mi je ne nagnete, oprostite mi ako reagiram kad mi perete zubno meso a ne zube, oprostite mi što vam skrenem pažnju kad mi prejako brišete ono dolje, jer to dolje nije taban, oprostite…
Ma, dosta mi je… Ahhhaaaa, malo morgen! 😛 😛 😛
This ain’t a song for the broken-hearted
No silent prayer for the faith-departed
I ain’t gonna be just a face in the crowd
You’re gonna hear my voice
When I shout it out loud
It’s my life… 😀