No da, baš se grčimo u tom našem kratkom životu, oko ovih i onih stvari, ovih i onih ljudi, a sve postaje nevažno kad nas, prije ili kasnije pokrije zemlja, ili betonska ploča, ili nas pak pohrane u malo žešći pehar za šampione! 😀
Postaju nevažne sve stvari radi kojih smo bili u stresu, loše raspoloženi, ljuti, zabrinuti, ogorčeni, jadni, svakojaki…a da ništa promijenili nismo…
Svakoga dana život s nama igra En, ten, tini, koga dopadne buf, taj je danas nadrapao…Prekrije ga tama i mir… biiiiiiiiiip 🙁
Zemaljski život nam prekratko traje zaista, a mi smo se tako ozbiljno uhvatili njega kao da the end ovdje ne postoji, a još nitko iz njega nije izašao živ! 😀
Samo Bog živi vječno (njemu su ionako strana raspoloženja i situacije radi kojih smo mi u stresu)… 🙂 …Da, i Hajduk.. 😀 😀 😀