Prilična je banana živjeti u mojem tijelu… I što sad? Hoću li tu bananu pojesti zajedno sa nevaljalom korom (jer oguliti je sama ne mogu) i osjećati gorak okus u ustima, hoću li zvati nekoga u pomoć da mi je oguli? Neću, jednostavno ću ignorirati tu svoju bananu, prihvatiti to da je ne mogu oguliti, okrenuti ću glavu od nje i živjeti kao da je nema… jest ću samo jagode sa šlagom! 😀
Makar će mi se i dalje događati situacije ne baš ugodne, makar mi se događaju opaki ljudi koji me kolju i stalno mi time zapravo guraju pred nos tu moju bananu i tjeraju me da je zagrizem, i zagrist ću je ja pred njima još, i sigurno da će me još puno puta dovesti u stanje da se trenutno osjećam kao d***, a oni će cvasti kao ljubičice na tom mojem d****, ali izaći će oni iz mojega života, ja ću i dalje jesti jagode sa šlagom, a oni… 😀
Glava je opasna stvar, nitko ne može dokučiti njenu nutrinu. Naročitu opasnost predstavlja za one koji prvo vide moju bananu, a onda glavu pridružuju njoj! No, takvi VI, poseban oprez: mogla bih vas ja iznenaditi i bananu oguliti zubima, a njena kora naći se pod vašim nogama! 😀 Uuupppsss…. 😀
P.S. svima takvima… 🙂 🙂