Najgori mogućii odgovor koji od sugovornika mogu dobiti je taj famozni “ahaaa…”. Inače, u ne baš uljudnom načinu konverzacije “aha” bi značilo potvrđivanje onoga što je netko rekao ili bi moglo značiti “aha…samo ti govori, briga me”! Ovo “ahaa…” s kojim se ja srećem, sasvim drugačije zvuči i ima tri točkice iza sebe, a popraćeno je blago telećim pogledom i izrazom lica koji znači sve, samo ne i da me se razumije! Ovo je nešto što bi trebalo značiti da slušalac razumije moje fufljanje, a uopće nije tako, to “ahaaa…” znači “daj ne pokušavaj više, završi temu”, iliti na rvacki “daj odj…”.
To baš frustrira i deprimira, a još više vrijeđa, jer ja i čujem intonaciju tog “ahaa…” i vidim popratnu facu, tako da bih radije da mi i bez toga “ahaa…” sugovornik jednostavno kaže “čuj, daj odj…, niš te ne razmem…”. Barem bi se nasmijali zajedno, ovako to “ahaa…” visi negdje u zraku…i visi…a iznad moje glave oblačić sa upitnicima…Ahhhaaa!!! 😀