Na fejsu mi je osvanula donja sličica kao memory! Učinilo mi se opet u prvi mah: Da, to je to! 🙂 Doista, ne mogu znati kako će biti in the end, ali sada sam, mogu reći, iznad toga in the end, sada živim u svojoj sadašnjici, prihvaćam sve što ona sobom nosi, što ne znači da se ne borim za sebe. Toliko sam zauzeta životom sada da ne stignem razmatrati što bi nekada bilo da je bilo, što sam mogla a nisam, ili što nisam trebala a jesam. Netko je sasvim dobro trasirao moj put, ali Zagorje je poprilično bregovito, pa na putu ima i uspona i padova, prolazi kroz glogovo trnje, šume, ali i cvjetne livade… 🙂
