Jeste li ikad promatrali zrna riže dok su u loncu kipuće vode?
Čas su na dnu lonca, čas ih vrenje baca na površinu, udara ih o stijenke lonca…
Bez obzira radi li se o riži dugog zrna, okruglog, ili je ona integralna…sva zrna doživljavaju istu sudbinu!
Tako i mi sami!
Kao zrnca riže koprcamo se u loncu života, a opet ostanemo li bez vode u loncu, biti će to kraj za nas – smirit ćemo se, ali i sasušiti…
Dok nas voda života tako bacaka gore-dolje, ne možemo ne primijetiti da ima zrna koja su većinom na dnu lonca, dok se neka stalno održavaju na površini…zanimljivo: na površini uvijek ostaju teža zrna!
Za takva zrna ne vrijedi Gundulićeva:
“…tko bi gori, eto je doli,
a tko doli, gori ustaje...”