Dogodi nam se da odsanjamo neki divan san, ispunjava nas potpuno, prisjetit ćemo se ujutro svih detalja iz sna, u sedmom smo nebu! 😀
Onda na scenu stupaju naše trezvene misli, koje nas “ograničavaju”!
Joj, znaš kakvu sam glupost sanjala! Pa uopće ne znam otkud mi to! Bedastoća!
A snovi su zapravo tako divni, miču nas iz naše svakodnevice, nametnutog načina ponašanja, rutine, onog moram…
A naše misli obično su u suglasju s načinom života i ne mogu pratiti naše snove, čak ih obezvređuju. Zapravo su naše misli one koje nas ograničavaju u snovima. Jer, dopušteno je ne imati ograničenja u snovima, otpustiti sve kočnice, a upravo one naše neposlušne misli koje se ne daju kontrolirati, omogućavaju nam sanjati najljepše snove!
I kada takvim snovima počneš pridavati pažnju koju zaslužuju, kada prestanu biti tek bedastoće i postanu jači od svakodnevnih naših strahova, ograničenja, rutine…čuda su moguća! 😀