Znamo čuti izreku da ključ za sreću ne postoji, doista nema čarobnog ključa koji otvara čarobna vrata iza kojih se krije sreća i mami da ponesemo lopate i nagrabimo si koliko kome treba! Za sve u životu trebamo se potruditi, pa tako i za to da budemo sretni. Neki kad čuju tu izreku odmah u startu izgube volju da ostvare sreću, jer kako bez ključa, ili ga i dalje nastave tražiti tapkajući u mraku.
Oni strpljivi pričekaju da čuju i drugi dio izreke koji veli da sreća nije ni zaključana! Oni imaju sve šanse da budu sretni! 😀
Mi smo zapravo kao otvorena vrata, razvijamo sreću unutar sebe i dopuštamo da ona izlazi iz nas, obasjava i druge, a prihvaćamo i svaku sreću izvana da nas ispuni…
Neka tako i ostane… 😀