Ujutro sam ja isplakala dušu, no ne baš tak 🙂 nego sve iz duše van, ostala je ispuhani balon… To je jednostavno došlo, danas ničim izazvano – natašte… Ali u tim tihim, tužnim jecajima, s tim potocima suza iscurila je nakupljena sva ljudska glupost, sva zločestoća, nepravde i podmetanja, sva bezobzirnost i bešćutnost… sva prozirnost… i jednostavno mi je to trebalo da svo to smeće izbacim van, da mi makar duša ostane i poluprazna ali ispunjena drugačijim i ljepšim osjećajima, koji će sad moći bujati, riješeni svakojakog korova! 🙂
I mogu reći da je to vrlo učinkovit plač, usta ti se slože u neku krivulju koju ne možeš ispraviti, oči se ovlaže… i tako sve krene… još kad je kraj tebe netko tko te pusti da ti izvor sam presuši, a ne pokušava zaustaviti tu bujicu koja izlazi iz tebe…to je onda to 😀 …Istina da sam cijeli dan nešto tupasta, kao da sam se napušila marice, ali sam lakša i zadovoljna sobom..
Sutra sam ja ka grom!! 😀 😀 😀