Svaka preživljena bol mijenja čovjeka, ništa više nije isto…
Postajemo oprezni… Nekako manje vjerujemo u sve i svašta…pogotovo ne u svakoga!
Nekako i dosta razmišljamo, neki bi čak rekli i previše! Ali ja znam po sebi, uvijek moram razmišljati o svemu maksimalno i to na način da sam uvijek barem tri koraka ispred situacije u kojoj sam trenutno! Često moram razmišljati za sebe ali i za neke ljude oko sebe! To zna biti naporno, jako naporno – na granici bola!
Zato ni nemam problema s udaljavanjem sebe od pojedinih ljudi, i njih od sebe! Postoje ljudi koji te jednostavno stalno vuku prema dnu, opet do granice bola! 🙁