Dođe ti puno puta da se zapitaš: Bože, zašto se baš meni ovo događa?
I to obično kad te snađe nešto loše u životu, bolest, problemi…Onda nađeš krivca za sve upravo u Bogu, još si uzmeš za pravo pozivati ga na red zašto to radi baš tebi, čime si to zaslužio? A vjerujem, da kad nam sve dobro ide, zadovoljni smo, malo tko će tražiti krivca za svoje blagostanje baš u Bogu i još ga pitati zašto baš ja?
Ne popujem vam, jer nisam ni ja bila cvjetić, sasvim normalno je bilo da mi bude dobro u životu! 🙂 Mislila sam da je jedino dobro ono što je meni tada bilo dobro!
Onda mi je On uzeo sve moje dobro da bi mi mogao pokazati svoje još bolje dobro! Nisam dugo mogla raspoznati i prihvatiti to Njegovo dobro, ali začudo, nikad, ali baš nikad nisam se zapitala zašto baš ja, zašto se baš meni to dogodilo?
Upravo to što Ga nisam pozivala na red, pomoglo mi je raspoznavati i prihvaćati, a što sam ja više prihvaćala, On mi je još više davao! 😀 I ne prestaje! Ponekad se iznenadim u kakvom sve obliku se pojavi to Njegovo dobro. Moje je uglavnom u obliku mnogih divnih ljudi, prijatelja, kolega, tek poznanika, nepoznatih ljudi…Ljudi koji su bili dio mog života i ostali su tu do danas, ljudi koji su se pojavljivali jedan po jedan i oni su ostajali, a svi zajedno su to dobro i moje veliko zadovoljstvo, poticaj, snaga, pune moje srce toplinom, ljubavlju, zahvalnošću, radošću, stavljaju mi osmijeh na lice!… 😀
A lukav je taj naš Bog, to Mu i je bio glavni cilj od početka: napuniti moje srce svim tim osjećajima i promijeniti ga…Ipak je On Bog, mogao je to i sam učiniti mnogo jednostavnije i brže, ali zna On što radi, što mi za sebe ne možemo baš uvijek reći! 😉