Dok sam se jutros pošteno ljuljala s krevetom, u nemogućnosti da napravim išta tek sam mogla gledati u strop i čekati da mi padne na glavu, osjetila sam strah. Ali ne strah od stropa, jer sve bi završilo odmah i gotovo.
Znate za “strah Božji”, e taj!
Složit ćete se sa mnom da postoji Sila u svemiru, Stvoritelj svega što postoji, Izvor, za mene je to Bog, a i ne morate se složiti sa mnom. Ja ću ipak napisati kako ja vidim ovo što nam se sada događa .
Nitko od nas nije savršen, nisam ni ja, ni blizu, al’ se trudim mijenjati se, “rudarim” polako po sebi, svim mogućim alatima…
Znamo da je korizma i svi bismo mogli otprilike nešto reći o njoj, barem ono: “Ja ne jedem slatko!” 😀
A eto nam kušnje: Corone (tko je kušao Isusa u pustinji)! Jesmo li prošli na testu? Pokazali smo svi zajedno svoju bezobzirnost, sebičnost, oholost i poharali smo trgovine kupujući zalihe svega i svačega za svoju guzicu, ne razmišljajući o onima koji će doći u trgovinu poslije nas. Snimali zalihe i hvalili se njima na društvenim mrežama. Iako imamo dobre zdravstvene kapacitete i požrtvovne ljude u njima koji bi nas mogli izliječiti u slučaju potrebe, ni njihovih upozorenja ni mjera zaštite nismo se pridržavali. Prepustili smo se uglavnom strahu, panici i bezumlju, dali smo priliku zlu da se razmaše, uđe previše među nas.
Ovaj potres za mene, glas je Stvoritelja (Boga)! I samo je znak da je On jači od svega zla (sad Corone), koje nas tjera u “mišje rupe”, koje nas tjera u strah. Ovo nam je opomena! Moglo je i nekoliko stupnjeva jače zatresti…a nije! Ne čekajmo opomenu pred isključenje!
“Ne bojte se!”♥