Možda teško priznajemo sami sebi, ali griješimo u životu. Lakše ćemo si priznati da smo napravili neku beznačajnu pogrešku koja nas ne dotiče iznutra.
I oni najhrabriji, najtvrđi ljudi pa i oni koji su oko sebe podigli zidine, ne dopuštajući ikome, ičemu, da im se približi dovoljno blizu da ih dotakne, ipak su ranjivi iznutra.
Upravo je zato teže priznati si pogreške koje nas bole!
Svi u sebi nosimo ljubav, dovoljno ljubavi da nekog usrećimo, velika je pogreška da tu ljubav nosimo stalno ljubomorno sa sobom, a ne podarimo je…
Griješimo i kad ne iskoristimo svoje sposobnosti.
Pa kad smo razboriti previše i presebično, da se ne usudimo bilo što riskirati u životu.
Raširi krila, ohrabri se, čovječe, preleti planinu preleti ocean, život traje jednako dugo, odvažio se ti poletjeti ili ne! 🙂