Ma, budem sutra, danas nemam vremena!
A sutra sam preeeviše umorna i baš mi se ništa ne da, ne da mi se disat… 😛
Onda, nakon nekoliko dana zaboravim na to što mi se to nije dalo, pa se za dva tjedna prisjetim: e, sutra ću stvarno…
Hm, ali takvih ciklusa razmišljanja ponekad prođe više, a ja još ni makac!
No, postoji Netko gore kojemu će jedamput dozlogrditi takva moja premišljanja i baš kad ja odlučim da je to moje sutra napokon danas, On ima drugačije planove!
Možda na teži način, ali naučio me živjeti za ovaj trenutak, živjeti za vječnost…zna On što je kompenzacija, ali poštena, uzeo mi je nešto, što je ustvari ništa prema onome što mi je dao!
Pokazat će se da mi ništa ni nije uzeo zauvijek, već je samo uskladištio kod sebe na neko vrijeme, da bih mogla primiti sve ono što mi je namijenio! 🙂
Hvala Ti!♥