Oduvijek se zna za anđele, bar mi kršćani znamo da postoje…kao djeca, molili smo: “Anđele čuvaru mili, svojom snagom nas zakrili… A onda…u periodu odrastanja i dalje kroz život, priča o anđelima je izgubljena negdje usput… Oni su i dalje tu oko nas, ne mogu obavljati svoje zadatke radi kojih su tu…jer ih svi ignoriramo, ne damo im posla…
Onda odjednom – bum, svi pričaju o anđelima, pišu o njima, drže seminare… I ja sam pročitala divnu knjigu “Anđeli u tvojoj kosi”!
Željela bih i ja doći do toga da upoznam svojeg anđela čuvara, da vidim kako izgleda, jeli vrckav kao i ja i umire li od smijeha kao ja, da li ga već boli glava od mene, da popričamo malo o meni, o mojem životu, čisto kao frendovi… 🙂