Dostignu te tako neke godinice kad ti nije cilj juriti za nekim, oblijetati ga samo da bi bio u njegovom društvu, da bi nužno morao biti u društvu, što većem to bolje pa da bi se tada osjećao potpunim, boljim…
S godinama, ipak čovjek postane zreliji, pun svakakvih životnih iskustava, postaje sebi važniji, čak nauči uživati u društvu sebe samoga, što ne znači da će se sad ograditi od svih, onaj tko uživa u društvu, uživat će i dalje samo u društvu onih koji žele biti s njim u društvu sami od sebe, bez da im je to nekakva tlaka ili obaveza.
Mene je život na prilično okrutan način naučio da znam biti sama sa sobom, prerano svakako za nekoga tko stvarno voli društvo… Ali ima to i svojih prednosti, imam vremena upoznati sebe, naučiti uživati u društvu same sebe, još više znam uživati u društvu onih koji su ostali tu, neprocjenjivi su mi ljudi koji su ostali tu i njihova je važnost nemjerljiva, važni su mi i oni koji ulaze u moj život sada, jer iako mnogi kroz njega prolaze, te rijetki mogu me dotaći i ostati u njemu! 🙂
Tko to želi tu sam, a tko ne – njegov gubitak! 😀 😀 😀 Pronaći ću ja zadovoljstvo u vlastitom društvu… mada je to ponekad težak posao, ali se isplati… Ipak sam ja dobro društvo! hahaha 😀