Koji naziv jela… ko će ga znat jel je to pištolj u glavu zelja pa oš neš ajd u lonac 😀 …ili…
Ali ona faca kad jedeš prisiljeno zelje i ono jede tebe… jer ne samo da je prisiljeno, ono je još i golo, a moje nepce izdajica odmah osjeti da to nije kuhatova receptura.
“Prisiljavale” su zelje i moja baka i mama, no to je bilo drugačije “prisiljavanje”, ja se baš ne mogu pohvaliti “prisiljavanjem” zelja, jer se moj Ivan baš nije dao prisiljavati ni na što a kamoli na zelje! 🙂
Već sasvim dobro osjetim koji kuhar je “prisiljavao” zelje, ali ovo koje sam se prisiljavala pojesti nije imalo onaj touch koji ima svaki kuhar. Ogledalce, ogledalce, kaži mi kaži… 😀
I više se neću prisiljavati da pojedem ovako prisiljeno zelje…no way 😀 😀 😀